Zapravo, mislim da se uopće ne ljutim, čak i na stvari na koje bi se drugi ljudi naljuti sto puta.
Jel se ljuti kad ne pričaš s nekim jer je bezobrazan / previše neozbiljan / i slično? Ne znam ja to.
Nekako to "progutam" i idem dalje.
Rijetko me što može izbaciti iz takta, ali ljuti me kad ne znam nešto što želim znati.
Nije da su to neke državne tajne ili stvari koje bi promijenile civilizaciju.
Da znam te stvari, i dalje ne bih osvojila Nobelovu nagradu ili bila milijunaš.
Sve bi bilo isto kao i sada, samo bih ja bila sretnija.
Pa zašto mi ne reći?
Ali ne...
Ne znam do kada ću odolijevati potrebi da neke ljude pošaljem u 3 pm.
Život će mi biti tužniji, ali manje kompliciran.
I neće više biti
raspoloženja. Ovo nije prijetnja, samo upozorenje. :D
simpatican post <3
OdgovoriIzbriši:D <3
Izbrišiisprazni se, zdravo je ;)
OdgovoriIzbrišiod gutanja ružnih emocija samo se razboliš
Pokušavam ;)
Izbrišija se to stalno pitam, recimo. nisam od onih što se dugo ljute, odmah sve oprostim i odmah bih se mirila...
OdgovoriIzbrišiMoramo se naučiti ljutiti. :D
IzbrišiNi ja se ne znam dugo na nekoga ljutiti, sve me grize savjest ako se ljutim predugo, i onda se ja jedem, a koga briga što se ja jedem :D
OdgovoriIzbrišiTreba se ljutiti :D haha
Treba, treba. :D
Izbriši